Omladinska škola - tradicija, uspeh, budućnost

Omladinska bokserska škola mora i u budućnosti ostati osnova iz koje će Bokserski klub “Spartak” izvlačiti mlade talente koji će biti osnova kluba. Ona je tu svoju ulogu i opravdala i zaslužuje počasno mesto u priči o klubu.

Vrata BK “Spartak” uvek su otvorena novim talentima, a sa početkom školske godine počinje i nova škola boksa u Spartaku. Imamo tridesetak aktivnih članova, a novi mogu da dođu u klub tokom svakodnevnih treninga, od 18.30h. Interesovanja uvek ima, ali treba znati da je boks prilično težak i zahtevan sport.           

Kao godina osnivanja Omladinske bokserske škole uzima se 1962. godina, iako je klub i prije toga popunjavao svoje redove iz sopstvenog kadra. Ideja o osnivanju Škole nije bila niti nova, niti je realizovana zaslugom pojedinaca. Ona je bila pre deo klubske koncepcije i potrebe popunjavanja prve ekipe iz redova mladih i školovanih takmičara.

Prvi učenici osnovane škole su kasnije postali afirmisani takmičari i svako od njih je ostavio veliki i neizbrisivi trag u subotičkom boksu a i šire. Arif Ibrahimović, Josip Merković, Šandor Takač, Veljko Kosanović, Mihalj Filep, Stojan Blažić, Darko Čović, itd.samo su neka od imena koja će ostati duboko urezana u temeljima ove i ovakve škole.

Škola je posle nekog vremena stekla određenu reputaciju, a njeni učenici učestvujući na gotovo svim juniorskim priredbama postizali su veoma zapažena uspehe.

Sledećih godina škola je postala pravo stecište talentovanih boksera. Da pomenemo samo neke, Ladislava Pfajfera, Dragana Lakićevića, Tomicu Stefanovića, Živojina Krstića, Milorada Marinkovića. Svi ovi takičari bili su svojevremeno prvaci države u juniorskoj konkurenciji. Oni su bili i baza na kojoj je klub zasnivao svoje kvalifikacione borbe za ulazak u Prvu saveznu ligu 1966/67. godine.

Posle višegodišnje stagnacije subotičkog boksa , mladi su prokrili put do najkvalitetnijeg društva i na najbolji mogući način potvrdili ispravnost politike oslanjanja na sopstvene snage. Ligaška takmičenja nisu uticala na to da se rad sa mladima prekine. Naprotiv iz redova Omladinske bokserske škole “Spartak” iznikle su nove zvezde ringa kao što su Rajko Đajić, Dragan Vujković, Mile Balunović, Mirko Antelj, Tomislav Račmanj i drugi. Trojica takmičara Vujković, Đajić i Balunović osvojili su 1969. godine titulu juniorskih prvaka Jugoslavije, a Đajić i Omladinsku zlatnu rukavicu. Mirko Antelj i Dragan Vujković postali su standardni prvotimci boks kluba “Spartak”.

Narednih godina situacija u kojoj se našao klub donela mu je velike probleme. Klub je u veoma kratkom roku ostao bez nekolicine takmičara koji su bili siguran oslonac ekipe. Upravu iz tih razloga udvostručeni su napori da se mladi bokseri što pre osposobe i da se prva ekipa popunjava iz njihovih redova. Situacija u prvoj ekipi prouzrokovala je i to da su pojedini mladi takmičari morali prekinuti svoj normalan razvojni put u juniorskoj konkurenciji i da su silom prilika dospeli do redova prve ekipe (Tumbas, Vujković, Memišević). Pred Omladinskom školom stoje novi i složeni zadatci. U prvom redu da bi ona nesmetano radila treba što hitnije rešiti problem prostorija za treninge i naći odgovarajući stručni kadar. Potrebno je rešiti i materijalne probleme koji koče rad Škole. Od rešavanja ovih problema zavisiće i dalja sudbina Omladinske bokserske škole a i subotičkog boksa uopšte.

Zaključci se nameću sami po sebi. Omladinska bokserska škola mora i u budućnosti ostati osnova iz koje će Boks klub “Spartak” izvlačiti mlade talente koji će biti osnova kluba. Ona je tu svoju ulogu i opravdala i zaslužuje počasno mesto u priči o klubu.